О књизи: 2001 / У почетку се чини да аутор „Књиге сенки" једноставно заварава читаоца. Док читате, овај утисак постаје све јачи... све док читалац на крају не схвати да је, у ствари, једноставно преварен. Истина, у овом тренутку глава је већ толико збуњена да читалац престаје да обраћа пажњу на то и почиње да обраћа пажњу на нешто друго "Књизи сенки" је суђено да лежи у фасцикли више од десет година. Први пут га је објавио петербуршки часопис Постсцриптум 1996. године, након чега је роман номинован за Букерову награду. Неки људи у овој књизи налазе дух „Мајстора и Маргарите“, други – дух „виолисте Данилова“. Да ли је то истина или не, на вама је да процените. Али „Књига сенки” им несумњиво одзвања у једном – у уметности опчињања. „Знакови, знаци... <...>“, каже један од ликова у књизи, „Прави знакови су оно што потпуно не можемо да приметимо.“ И гледамо око себе са јунацима и тражимо ове знаке које нам судбина шаље. Најинтересантније је да ова књига такође има невероватну особину: без обзира на то у ком тренутку је отворите, на било којој страници ћете увек пронаћи речи које су вам потребне - управо овде и сада..